Васпитно-образовни циљ часа | Ученици разумеју да се конфликт може решити на разне начине. Стране које су укључене могу бити у позицији добитника или губитника, или могу пристати на компромис. Ниједна страна не би требало да се осећа као губитник, јер то може довести до новог избијања конфликта. |
Наставна средства | Школска табла или флипчарт табла. |
Поступак
- Наставник објашњава ученицима да могу постојати три различита решења једног конфликта:
Он/она илуструје ове принципе решавања конфликта на школској или флипчарт табли.
победа-победа: решења где су обе стране на добитку
победа-пораз: решење где само једна страна има одређене користи на уштрб друге
пораз-пораз: решење од којег ниједна страна нема користи. - Наставник износи примере различитих начина решавања конфликта:
Дечак и девојчица се свађају око лопте. Одрасла особа се умеша и убеди их да се заједно играју лоптом или свакоме да подједнако време да користи лопту. Обоје имају одређене користи (победа-победа). Ако би одрасла особа дала лопту само једноме, онда би наравно само једно дете имало користи (победа-пораз). Ако би одрасла особа обома одузела лопту, с обзиром да деца не могу да се договоре, нико не би имао користи (пораз-пораз).
Надаље, деца могу давати примере конфликата са овим типовима решења. - У групама од 3-4 члана ученици истражују своја лична искуства како би нашли још примера конфликата. Могу да дискутују о својим искуствима у конфликтима код куће или у школи, или могу говорити о већим конфликтима који укључују групе људи или читаве државе. Примери и решења се записују.
- Ученици анализирају примере решавања конфликта, препознају их користећи горе описани модел, постављајући питање која ће страна бити на добитку. Ко може пронаћи решење од којег ће обе/све стране имати користи?
- Дискусија са целим одељењем: ученици размењују резултате својих анализа.
Варијација
Након другог корака, ученици добијају опис конкретног конфликта. Радећи у групама, покушавају да нађу решење у коме нема губитника. Уколико је конфликт већ решен, ученици могу упоредити своје решење са оним у пракси и видети реакције које су уследиле на то решење. Оваква анализа следи модел циклуса практичне политике (видети вежбу 7.7).