Васпитно-образовни циљ часа | Ученици су у стању да препознају ситуације угњетавања, да развију креативни приступ у ненасилном решавању конфликта и да користе говор тела као начин изражавања. |
Наставна средства | Нема их. |
Поступак
- Ученици у паровима раде следеће задатке који ће послужити као увод у час:
- Један ученик стаје у одређену позу (као кип); други треба да га имитира. Мењају улоге.
- Један ученик ставља своју руку само на пар центиметара удаљености од свог партнера. Кад он/она помакне своју руку, други ученик се мора савити у коју год (неугодну) позицију је потребно да би остали на истој удаљености а да не померају стопала.
Ови задаци вежбају ученике да примећују једни друге.
- У делу часа у коме цело одељење учествује у дискусији, ученици представљају и воде расправу о ситуацијама угњетавања:
- Групе од 3-4 ученика треба да се сложе око неке идеје, а онда формирају групе “кипова” да би приказали ситуацију угњетавања (пример: дете које клечећи чисти ципеле богатом човеку који седи).
- Овакву пантомиму изводи одређен број ђака или сви ученици (време ограничено на, рецимо, 2 минута).
За време извођења нема разговора (у питању је пантомима!). Овим путем ученици постају свесни говора тела као средства изражавања.
- Код сваке “тачке”, публика мора прво да погоди шта се приказује, тј. о којој ситуацији тлачења је реч.
Ако се неко од гледалаца сети начина како да се реши ситуација и да се постигне већа једнакост, онда он/она распоређује глумце према свом новом моделу. При том је могуће увести још глумаца у сцену. - Наставник оставља последњих 10 до 15 минута часа за дискусију о урађеној вежби са целим одељењем. Ученици дају повратне информације и могу смислити питања која воде даљем проучавању.
Варијација
Исти поступак се може применити у циљу илустровања појединих људских и дечјих права, или случајева у којима су та права повређена.
Кључни концепти:
Конфликти